Кренули смо на Дивчибаре, али смо успут открили једно сјајно домаћинство.

Кренули смо на Дивчибаре, али смо успут открили једно сјајно домаћинство.
02.10.2019

Stvarno je tako bilo.

Na putešestvijama po Srbiji, rešili smo da jedan dan posvetimo Divčibarama. Što se kaže - tu su nam. Na sat ipo od Beograda. Dan super. Sunce blago, priroda bujna i raskošna. Ma sve ko stvoreno. Pogledamo mapu malo bolje i shvatimo da je nešto pre Divčibara domaćinstvo Milje Obradović.

Sad, o njima smo čuli puno lepih reči: gostoljubivi, pravi domaćini, uslužni prema gostima, a Milja vrsna kuvarica. Uža specijalnost: sačevi.

I ništa. Krenemo ka tamo, pa ćemo usput svratiti. I stvarno, na pola sata od Valjeva, skretanje sa glavnog puta i putokaz ka Obradovićima. Već na prilazu shvatismo da se stvarno radi o prizorima kao sa obronaka Alpa. Sve pošumljeno, mešovita četinarska i listopadna šuma, a okolo padine Maljena. Na samoj kapiji čuje se klept zvona i najednom ukaza se krava što mirno pase i nastavlja da zvoni.

Na ulazu, sačekala nas je Milja. Vedar osmeh, srdačna i sa toplom dobrodošlicom. Shvatismo u startu zašto je gosti toliko hvale. Dok nas nudi da sednemo, donesi nam kafu i poslužuje sa sokovima koje sama pravi. 100% voće, čista pasterizacija i 0% konzervans. Kajsija, malina, kupina, jagoda...šta vam već padne na pamet. A ukus je stvarno nešto posebno! Na vreli letnji dan, čini se, valja doći samo zbog čaše ovog hladnog blaga. Dok se mi tako oduševljavamo, ona vadi neke interesantne teglice iz gajbe. Nabraja redom zimnicu, ali posebno zanimljivo deluju specijaliteti od mariniranih gljiva: vrganji, lisičarke, crne trube... Potvrđuje da je poznata po sačevima koje pravi na posebna način. I dok mi pokušavamo da isčačkamo kako, ona se šeretski smeška i mudro krije od nas.

Hteli smo da se upoznamo i sa domaćinstvom. Ubrzo saznajemo da sve što nude gostima, sami proizvodie Svako jutro, sveže mleko. Tek pomuženo. Sir i kajmak se podrazumevaju. Ovde je trava posbno jaka, pa mlečni proizvodi imaju izrazito pun ukus. Nešto dalje su bašta i plastenik, opet sve sveže i bere se tik pred ručak. A iza bašte - ribnjak. Koristi vreme dok je sa nama da nahrani ribu i stvarno na svaki dodir hrane, voda kao da vri. Ribnjak bogat i raznolik. Kaže sve je to za goste. Po želji. U samom dvorištu nekoliko objekata. Jedan, nešto stariji sa kamenom osnovom, ali u dobrom stanju je posebno zanimljiv. Zavirismo unutra, a tamo, pravi etno muzej. Stara kuća, ognjište, stari kreveti, autentično pokućstvo sa početka XX veka. Ovde je nekada Miljin muž smišljao i recitovao pesme na okupljanima i svetkovinama sa gostima. 

Koliko u Obradovićima vode računa o zdravom načinu života, govori i činjenica da se svake godine, prvog vikenda juna ovde održava manifestacija "Lekovitim stazama Valjevskih planina" koja okuplja brojne posetioce, planinare i ljubitelje prirode. Tad se uči i prikuplja brojno lekovito bilje ovih krajeva. Odmah pored domaćinstva je i Bukovska reka. Planininski tok sa nekoliko lepih virova zgodnih za kupanje. Voda je veoma čista, što i ne čudi, budući da upravo ona, nešto kasnije čini poznatiju reku Gradac.

Opet u priči shvatimo da je puno gostiju iz Vojvodine i Beograda koji ovde često dolaze da uživaju u ovim blagodetima. Imaju mogućnosti za dodatne sadržaje u samom domaćinstvu, ali se rado upute ka Valjevu na dodatne izčete ili na obližnje Divčibare. Na koje mi na kraju nismo ni stigli od svog razgovora, obilazaka i domaće klope.