Kako 7 porodica može zajedno provesti 7 dana na planini? Mi smo to ovako uradili.

Kako 7 porodica može zajedno provesti 7 dana na planini? Mi smo to ovako uradili.
03.04.2019

Ko? 14 odraslih sa dvanaestoro dece (uzrasta od 5 meseci, do 10 godina).

Kako? Svaka porodica svojim kolima.

Gde? Kaluđerske bare, planina Tara.

Smeštaj kod već poznatih domaćina u vili Košuta i apartmanima Lane i Srna. Sve smeštajne jedinice su u istom velikom dvorištu sa roštiljem gde smo pripremali hranu uz muziku i kuvano vino. I gde smo se igrali žmurke, jurke, prodavnice i još koječega.

A za ovo smo se opredelili, jer smo shvatili da danas živimo toliko ubrzano, da retko nalazimo vreme za druženje sa dragim i bliskim prijateljima. Često se desi da je to samo o rođendanima. I to uglavnom dečijim. Putovanje za raspust sa prijateljima koji takođe imaju decu, dobra je prilika da tu našu decu međusobno bolje upoznamo i provedemo kvalitetnije vreme sa prijateljima, doživljavajući zajedno nove avanture.

Mi smo za ovaj odmor odabrali vreme Božića. Praznik smo započeli tako što su deca lomila česnicu (malo improvizovanu doduše) čemu je prethodila molitva Oče naš. Jedan dečak je znao napamet, pa se sam javio za ovaj ozbiljan zadatak, nakon čega je sasvim zaslužno izvukao i paricu :)

Izbor za naše druženje pao je na Taru zbog njene neosporive lepote u bilo koje doba godine

Posle doručka, sva deca su izašla u dvorište da traže skrivene poklone. Trebali ste da vidite ta srećna lica! Iako nije pala niti jedna pahulja, nismo dopustili da nam išta „sruši Sneška”.

Sve je to lepo, ali kako organizovati sve te ljude? Evo par fora koje rade. Provereno.

Mnoge prepadne i sama pomisao šta sve može krenuti naopako na putovanju sa decom. Ali, ovde ćemo zastati i videti da zapravo stvari nisu tako ozbiljne.

Naprotiv!

Jedna od lakših stvari je bila organizacija nedeljnog menija, jer je svaka porodica osmislila i ponela potrebne namirnice za po jedan ručak.

Tako smo na meniju imali ribu (kupljenu usput dok smo dolazili,u ribarnici u Bajinoj Bašti), pasulj sa dimnjenim butkicama, pileći paprikaš, roštilj, gulaš kao i jelo pod sačem. Sve je pripremano u dvorištu na roštilju ili u kotliću, uz druženje i muziku.

Dnevna soba apartmana Lane

Ok, za sad vam možda zvuči primamljivo, ali zanimljivo tek sledi.

Zašto baš Tara?

Osim 3 bebe, svi ostali su se radovali šetnjama i obilasku izuzetnih lokaliteta kojih Tara ima k’o pleve. S obzirom da je deo družine činilo i deca od 2-4 godine, ova planina se činila vrlo zanimljivom zbog šetačkih staza za mališane ove dobi. Tačnije, teren je primeren njihovim malim koracima koji najviše vole šetnjice ne duže od dva sata hoda. Uključujući i povratak u smeštaj.

Činjenica da je Tara od Novog Sada udaljena svega 5h vožnje, svima nam je išla na ruku. Mlađa deca veći deo tog puta prespavaju, dok ostali uživaju u vožnji kroz živopisne krajolike zapadne Srbije. Tok reke Drine naročito pleni.

Zgodno mesto za pauzu je na primer, vidikovac Kapija Podrinja, u blizini Bajine Bašte. Pogled koji puca na Valjevske planine, može biti idealan za porodično fotkanje.

Pogled sa vidikovca "Kapija Podrinja"

Napomena: 7 dana u prirodi prođe brzinom svetlosti

Odugovlačenje polazaka u šetnje iz bilo kojih razloga može da stvori tenziju. Zato je bilo najbolje kad su dnevne aktivnosti u pitanju, prepustiti se tempu sopstvene porodice kako bi udisali što više čistog vazduha i uživali napolju.

I voditi se onom: tim je jak onoliko koliko i njegova najslabija karika. U našem slučaju, najmlađi član, dvogodišnja devojčica. Zato je naš prvi izbor za obilazak, pao na nama najbliži lokalitet. 

Kuda u obilazak? Evo naših 6 predloga.

Prva pomisao na Taru kod mnogih u glavi stvara sliku živopisnih staza gde se smenjuju zatalasani pašnjaci i vrhovi gorostasnih četinara. Zatim neki putić koji vodi kroz šumu u kojoj  uz malo sreće možemo ugledati i po koju srnu. A kao kruna cele šetnje nestvaran pogled sa vidikovca.

Crnjeskovo, jedan od naših omiljenih vidikovaca jer je put do njega kao kod Zlatokose u bajci. Posebna prednost je što ovde nema puno posetilaca, pa ako se pojavite u jutarnjoj šetnji, sa piknik korpom, sve su šanse da ste porodici I sebi rezervisali doručak sa zasigurno najlepšm pogledom na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu.

Udaljen je oko 3 kilometra od Kaluđerskih Bara, što je ovu šetnjicu činilo idealnom za naše dvogodišnjake.

 Vidikovac Crnjeskovo u pomalo oblačan dan

Jedna od najtoplijih preporuka za obilazak na Tari je vidikovac Banjska stena. Udaljena je deset kilometara od Mitrovca. Ovaj lokalite smo posetili svi zajedno.

Ako planirate obilazak sa decom mlađeg uzrasta, preporuka je da idete kolima par kilometara dalje od Mitrovca. Mi smo zatim krenuli u šetnju od pola sata putem ušuškanim u magiju visokih četinara. Kad smo skrenuli u šumu, do samog vidikovca trebalo nam je 5 minuta.

 Put kroz šumu do vidikovca Banjska stena

E, ovde je nastao tajac.

Potpuna neverica gde smo došli i u šta upravo gledamo! Kolika je moć I lepota prirode Srbije, data nama na uživanje. I još važnije, odgovornost za čuvanje tih bogatstava za buduće generacije. Pred nama se kao na dlanu nalazi jezero Perućac jedinstvene lepote, dok se Drina gubi u svom kanjonu. Malo je mesta na svetu gde možete doživeti takvo preplitanje boja i emocija.

 Pogled od koga zastaje dah - Banjska stena

Ovo je ujedno bio I najlepši vidikovac na kom smo ikada bili.

To jedan od onih pogleda koji nam nedostaju u ravnici. Na tom mestu vreme staje, čak i Drina prestaje da teče.

Sa klincima na vidikovcu Banjska stena

Ali nemojte mi verovati na reč, dođite I sami se uverite!

Jedan od najpopularnijih lokaliteta, Mokra Gora, je na samo pola sata vožnje od Kaluđerskih Bara. A kako smo mi u našoj družini imali podmladak, koji još nije bio u Drvengradu ni probao tamošnje baklave, napravili smo ovaj izlet jednog kišovitog dana.

Šetnja po kišnom Drvengradu

Jer ako su ovde po najgorem kijametu došli Džoni Dep, Monka Beluči i ostale svetski poznate ličnosti, pa vala neće ni nas par kapljica sprečiti da ne dođemo u ovo ljupko mestašce I ne pojedemo duplu porciju baklave.

Usput smo prošli pored poznate Kremne u blizini koje se nalazi i jedan čuveni izvor pored puta. Za lekovitost te vode smo čuli od meštana sa Tare, koji pričaju da ta voda popravlja vid. 

Na ovom potezu, za decu mozda i najintresantniji jeste obilazak Šarganske „osmice” i vožnja jedinstvenim vozićem Nostalgija. U pitanju je najatraktivnija turističko muzejska železnica u Evropi, i jedinstveno graditeljko delo ovog tipa u svetu. Sat vremena vožnje u bilo kom godišnjem dobu, pružiće deci kao i odraslima neponovljivi doživljaj. U jesenjem i zimskom periodu, u vozu postoje male peći na drva koje se lože i prave nestvarnu atmosferu davnih vremena.

Mi smo ovu vožnju propustili zbog baš guste magle ovog puta, ali eto i pravog povoda za ponovni dolazak uskoro!

Bilo je dana kada smo jednostavno od smeštaja pešačili po obližnjim stazama, recimo do hotela Omorika i nazad. Deca su jahala ponije u centru, i naučila da cene ta divna bića. Usput smo kupovali i razgledali domaće proizvode kao što su poznatiti med sa raznim dodacima, više vrsta rakije, čajevi, štrikane čarape fantastičnih dezena i još bezbroj šarenih suvenira.

Jedina žal na kraju je ta što nismo stigli da obiđemo ni polovinu svega što se može videti na ovoj planini. Ali smo disali novim plućima i vratili smo se kućama rasterećeniji i odmorniji.

Ako se odlučite da za prve sledeće praznike posetite Taru i sami postanete deo te magije, mi vas u tome zdušno podržavamo! I naravno, širite dobar glas o ovoj planinskoj idili, kako bi svi, a pogotovu naši najmlađi stekli što više lepih iskustava u ovoj oazi prirode.

Autor teksta: Ivana Mihalek