Balkan, krov Srbije, samo su neki od naziva za Staru planinu. Ona je manji deo Karpatskog masiva, koji se proteže graničnim predelima Srbije i Bugarske, a na njoj je i najviši vrh u zemlji, Midžor visine 2169. metara. U planu je da za nekoliko godina Stara planina bude lider planinskog turizma u jugoistočnoj Evropi.

Smeštena na Balkanskom poluostrvu, kao deo zapadno-balkanskog masiva, Stara planina je jedna od najraznovrsnijih prirodnih naseobina u Evropi. Primer je sklada netaknute prirode, zanimljive istorije i bogate tradicije, a zahvaljujući turističkim potencijalima, prioritet je u strategiji razvoja ove privredne grane.

Stara planina je dom za 1195 vrsta biljaka, među kojima je nekoliko vrsta voća i stočne hrane, kao i lekovitog bilja, a više od 50 vrsta je na spisku retkih i ugroženih u Evropi. Na ovom području živi više od 30 vrsta sisara i oko 200 vrsta ptica, ali je u narodu poznatije po autohtonim rasama ovaca, koza i goveda, koje su se prilagodile životu na pašnjacima na velikoj visini. I dok su vrhovi beli preko cele godine, veći deo planine je pod snegom skoro pola godine, što je glavni preduslov za postavljanje skijaških staza.

Uređeno je dva kilometra staza prilagođenih svim kategorijama skijaša. Na srednjeteškoj stazi, na lokaciji Konjarnik, je četvorosedna žičara kapaciteta 1400 skijaša na sat, a ski lift sidro je postavljen na lokaciji Sunčana dolina. Za najmlađe, na Markovoj livadi je skilift sa pokretnom trakom. Ove godine, ski centar Stari mlin je potpuno pokriven sistemom za veštačko osnežavanje, pa za sto sati čitavo skijalište može da se pokrije snežnim pokrivačem, dovoljnim za skijanje najmanje 30 sati. Iduće godine u planu je izgradnja dve četvorosedne žičare i gondole od 1200 metara, kapaciteta dve hiljade skijaša na sat. Sa ovakvom infrastrukturom, oko 20 kilometara ski terena na nekoliko lokacija Stare planine biće povezani, a u prvoj fazi će 10 kilometara biti u sistemu veštačkog osnežavanja. Od značajnih investicija na Staroj planini treba spomenuti lokaciju Jabučko ravnište, gde se gradi šest hotela u koje će, u narednih godinu i po dana, biti uloženo oko 60 miliona evra. Jednu polovinu sredstava obezbeđuje država, a drugu finansijeri iz Španije.

Stara planina je riznica narodne tradicije, koju od zaborava čuva Udruženje „Izvor" u Knjaževcu. Članovi su uglavnom žene koje su ovladale umećem pletenja, veza, izrade nošnji. One su oživele izradu dvopređnih čarapa, specifičnih po raznovrsnim ornamentima bogatog kolorita. U ovom kraju dvopređni ornamenti sa vunenih čarapa dostigli su vrhunac u 18.veku, a pisani dokumenti beleže da je bilo čak 734 ornamenta. Ovakve čarape predstavljaju nacionalno etno blago. One su pletene isključivo od crne ili crvene vune i za razliku od drugih, rade se od vrha, tačnije od prstiju. Žene iz udruženja „Izvor" kažu da je za izradu jednog para čarapa potrebno nedelju dana. Ima i originalnih primeraka, koji se kao deo zbirke od 600 pari, čuvaju kao značajno kulturno dobro u muzeju u Knjaževcu.

Ovo udruženje čuva od zaborava i mnoge recepte tradicionalnih jela pastira Stare planine. Najčuvenije jelo je belmuž, specijalitet kraja, koji se pravi od sira i kukuruznog brašna, ali je sir od tek pomuženog mleka. Peče se kao hleb, jedinstvenog je ukusa i mirisa, baš kao i sva hrana koja se spravlja od namirnica sa planine, poznatije kao krov Srbije.

Jelena Gligorić